Kratak Uvod U Antropologiju

Posmatrati simboličke dimenzije društvene akcije – umetnost, religiju, ideologiju, nauku, pravo, moral, zdrav razum – ne znači okretati glavu od egzi-stencijalnih dilema života za nekakvo empirijsko područje de-emocionalizovanih oblika; to znači zaroniti usred njih. Suštinska vokacija interpretativne antropologije nije da nam pruži odgovore na naše najdublje nedoumice, već da nam učini dostupnim odgovore koje su dali drugi i da ih time uključi u dostupan zapis onoga što je čovek već rekao. (Kliford Gerc)
Savremena društvena teorija se sve više nalazi u situaciji sličnoj onoj u kojoj je Alisa kada zakorači s druge strane ogledala. Stvari kao da su na neki čudan način izmeštene ili preokrenute, „poredak stvari“ deluje potpuno izokrenuto, i ako se stvari sagledavaju onako kako smo do sada navikli (u svetlu „klasičnih edukativnih principa“, ili nečeg sličnog), izgledaju pomalo besmisleno. Proizvođenje znanja koje se može praktično primeniti, nešto na šta se dugo vremena gledalo sa dokonim prezirom, i sa intelektualne visine, postaje nešto na osnovu čega se određuju pravci razvoja nauka u savremenom svetu. Ukoliko savremena antropologija želi da uhvati korak sa tim svetom, ona mora naći načina da se prilagodi. (Aleksandar Bošković)