Kolektivizam posle modernizma

Knji­ga Ko­lek­ti­vi­zam po­sle mo­der­ni­zma ana­li­zi­ra ko­lek­tiv­ne umet­nič­ke prak­se od pe­ri­o­da hlad­nog ra­ta do da­na­šnjih da­na. Or­ga­ni­zo­van oko ni­za stu­di­ja slu­ča­ja ši­rom Evro­pe, Ja­pa­na, SAD, Afri­ke, Ku­be i Mek­si­ka, ovaj zbor­nik ra­do­va go­vo­ri o ak­tiv­no­sti­ma re­no­mi­ra­nih umet­nič­kih ko­lek­ti­va po­put Gu­er­ril­la Girls, Yes Men, kao i dru­gih, ma­nje po­zna­tih gru­pa. Sva­ki od auto­ra u ovoj knji­zi obra­ća se od­re­đe­nom pi­ta­nju – us­pe­si­ma i pro­ma­ša­ji­ma umet­ni­ka kao i kom­pli­ka­ci­ja­ma na ko­je na­i­la­ze dok na­sto­je da sa­vla­da­ju po­sto­je­će pri­li­ke i te­ret iz pro­šlo­sti. Ba­ve­ći se ti­me, oni ne­iz­be­žno sti­žu i iz­van za­mi­šlje­nog okvi­ra – „ko­lek­ti­vi­zma po­sle mo­der­ni­zma“ – ko­ji ih je od po­čet­ka oku­pio. Knji­ga pru­ža isto­rij­sko raz­u­me­va­nje neo­p­hod­no za pro­mi­šlja­nje post­mo­der­ne ko­lek­tiv­ne umet­nič­ke prak­se, sa­da i u bu­duć­no­sti. Mo­der­ni­stič­ki ko­lek­ti­vi­zam po­sle ra­ta vi­še ni­je imao smi­sla i tek sa­da se po­no­vo ja­vlja na ho­ri­zon­tu.