Kandže

Beograd. Druga polovina devedesetih godina XX veka, vreme gradjansko studentskih protesta zbog izborne kradje od strane režima Slobodana Miloševića.
Junak romana je student prava, aktivni i zaneseni učesnik u protestima, večito gladan, bedan i siromašan, bez ljubavi, opsednut seksom i marihuanom, opterećen lošim porodičnim odnosima, iskušava samog sebe učestvujući u po život opasnim sukobima i situacijama koje protesti nose sa sobom.
U tim „istorijskim“ dogadjajima, posle mnogo lutanja, sreće ljubav svog života. Samo, pitanje je da li je ona stvarna, jer je njeno ime Nada.
Vidojković piše otvoreno, savremenim govornim jezikom, bogatog izraza, piše o realnom životu bez ulepšavanja, uz puno seksa, droge, rokenrola što ostavlja utisak stvarnog i proživljenog.
Ovim romanom provejava ironičan odnos prema demonstracijama, demonstrantima, njihovim ciljevima, politici i jasno ukazuje na to kako se gube ideali kada počne bavljenje politikom.

Demonstracije su iznenada postale nekakva neobavezna aktiv­nost, kao mali fudbal, možeš da ideš, a i ne moraš, možeš da se trudiš, a i ne moraš, ako te neko pocepa, uvališ mu lakat. I baš sad, kada je bilo najmanje potrebno, na demonstracije je dolazi­lo najviše ljudi. Naročito na studentske. Dolazile su desetine hi­ljada neradnika, nadajući se da će protest potrajati dovoljno da bi im na kraju godine smanjili uslov. Sve je vrcalo od zaljubljivanja i demonstrantskih ljubavi.