Kameni anđeo

Margaret Lorens piše s takvim autoritetom da se Kameni anđeo čita kao jednostavna malograđanska priča – što knjiga, u stvari, nije. Ona je veličanstven roman pogleda uprtog u budućnost, koja je 1964. postavila pitanje ne samo o prirodi već i o ceni oslobađanja, nezavisnosti i ponosa, ne u kontekstu ljubavi ili romanse (iako je važno shvatiti da Lorensova ne izbegava temu seksualne želje) nego u kontekstu dostojanstva i ličnog identiteta tokom jednog životnog veka. Ono što je Lorensova posebno podarila čitaocima jeste kombinacija specifičnosti – to mesto, kanadski srednji zapad; to iskustvo, biti žena u dvadesetom veku; tu neverovatnu ženu Hejgar Šipli – i večne i ozbiljne probleme svakoga pri zdravoj pameti. Hejgar Šipli je istinski užasna i istinski veličanstvena, a ta dva svojstva su spojena u knjizi koja je izuzetno vešto izvedena i gusta, a pri tom i predivna u svojoj jednostavnosti i razumljivosti. Roman koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim i koji zaista morate pročitati.