Kad bi bio blizu

Roman Jasmine Senić „Kad bi bio blizu” teče paralelno sa glavnim tokom tzv. „velike istorije”, ali u oniričnom prostoru, nedohvatnom za one političke i profiterske nakaze koje su rođene i stasavale u „devedesetim”. Kao u nekom postu-pku književne destilacije, ostao je samo najčistiji ekstrakt ljubavi, prijateljstva, radosti…

Glavni lik ovog romana, Bodin Marjanović, sveprisutan je, čak i onda kada ga spisateljica u delovima romana i ne pominje. Upravo je u tome njena najveća spisateljska veština. On je tu, a nije tu. Tako bi volela da je tu, ali je to nemoguće, jer je Bodin poginuo u Vukovaru 1991. godine. – Bojan Vučković

Knjigu sam doživela kao toplu, iskrenu priču, koja pleni svojim melodičnim pripovedanjem o životu i ljubavi. Svojim jedinstvenim ritmom stapa iskustvo i osećanja, doživljaje sveta, ljubav i odbacivanje, istinu i percipiranje stvarnog iz više uglova. Jedno je pričati o životu, a drugo je opisati ga tananim pojedinostima, od kojih suze naviru na oči. – Jelena Mitrović

Ovaj ženski rukopis, u kome su dominantne emocije, pokušava da pomiri maštanja o ljubavi, kroz lik idealnog čoveka, njene neostvarene snove, Bodina, i muškaraca sa kojima ostvaruje svoju ljubav bez mnogo uspeha.
Junakinja ovog romana je nesigurna žena, kojoj je nametnut osećaj krivice od roditelja u ranom detinjstvu da je nesposobna za život i da nikada ništa neće uraditi kako treba. Uprkos tome, ona se trudi da se izbori sa svojim strahovima, sumnjama i ostvari sebe kao ženu. – Božidar Pešev,književnik