Izabrana Dela

Rođen u Simbirsku, u imućnoj trgovačkoj porodici u godini Velikog otadžbinskog rata 1812. godine, Ivan Aleksandrovič Gončarov je svojom ličnošću, svojim vaspitanjem, obrazovanjem i svojim životom obeležio u ruskoj književnosti i ruskom društvenom životu poseban i u mnogočemu origanalan put. Živeo je u vreme velikih i neobično značajnih prelomnih događaja, u vreme prve faze ubrzanog, konvulzivnog preobražaja velike feudalne imperije u građansku društvenopravnu državu evropskog tipa. Dok su njegovi nešto stariji savremenici Aleksandar Puškin i Aleksandar Gribojedov, njegovi vršnjaci Nikolaj Gogolj, Visarion Beljinski i Aleksandar Hercen, i njegovi nešto mlađi savremenici Ivan Turgenjev, Fjodor Dostojevski, Mihail Saltikov-Ščedrin, Lav Tolstoj, Nikolaj Černiševski duboko preživljavali i svaki na svoj način aktivno učestvovali u svim događajima u duhovnom i društvenom životu svoga naroda, Gončarov je, na prvi pogled, ostajao izvan svih struja i tokova koji su obeležavali ruski XIX vek. Po osobinama svoje ličnosti odudarao je od svih svojih savremenika: miran, spokojan, ništa ga ne može izbaciti iz prividne ravnodušnosti, bio je čovek neobičnog temperamenta za svoje vreme, uvek je odavao utisak da ga ništa ne može uznemiriti, uzbuditi i baciti u kovitlac društvenih zbivanja. To je sve samo na prvi pogled. Ispod tog apsolutnog mira, ispod te ležernosti, ravnodušnosti, tekla je moćna struja unutrašnjeg duhovnog života. Spoljni mir je bio samo koprena koja je skrivala neobično oštro posmatračko oko, koje je bilo u stanju da svojim pogledom prodre neposredno u srž svih pojava. Iza toga prividnog zastora skrivao se i veliki um, koji je bio u stanju da obuhvati čitavu istoriju svog naroda i da je osmisli na poseban način.