I onda mi pojede tipomamce

„Hajde onda, reci mi kakav ti je plan. Mada, ukoliko ne nameravaš da mi daš novac da odem u Kivičastu zemlju sa Tomom, ja ne…“ „Džes, zaboravi na Baju. On će biti prezauzet ležanjem u potocima sa Robijem, kao i grljenjem torbara, sumnjam da bi ustajao zbog bilo čega. Reč je o meni i tebi, na putu.“ „Kakvom putu?“ „Okej, evo u čemu je stvar: kada budem išla u Hamburgeričastu zemlju… i ti ideš sa mnom! Razumeš li? Vozimo se Amerikom, ti i ja. Bićemo kao Telma i Luiz!“ „Mi se ne zovemo Telma i Luiz.“ „To znam, samo kažem da ćemo biti KAO ONE.“ „I nismo Amerikanke.“ „To znam, ali ja…“ „I nijedna od nas ne ume da vozi.“ Oh, blagi bože. Rekoh: „Džes, stigao ti je svemirski brod. Molim te, uđi.“