I Noć Se Uvukla U Njegovo Srce

Šta se dešava kada dva psihijatra iz dva različita sveta, od kojih jedan ne postoji, započnu dopisivanje?
Pred čitaocem se otkriva svet paralelnih stvarnosti Graba, junaka novog romana Đorđa Pisareva, koji može biti jedan od pravih modela i za čitaočevo putovanje ezoterijskim prostorima, realitetima fantastike i fantastikom, što da ne, “realiteta“.

Živeći u dva života, u tzv. „realnom vremenu“ usred stvarnog Novog Sada i u alternativnoj stvarnosti arka, ovaj Grab pred nas, u višestruko ukodiranoj metafori „parkovskog“ sveta, iznosi iskustva tragača za zemaljskim i za duhovnim blagom, i kreće na darvinovsko putovanje brodom naziva PraBigl ka Galapagosu, ka čudesima reči i slova, tajanstvene tačke i lebdeće kule…

Prostor putovanja, i kroz prostornost i kroz vreme, kroz svet ličnih fantazmi i kroz ono što čini Biblioteka, alternativni svet iz Knjiga, jeste žižna tačka ovog romana, sasvim nelinearno rasklopljenog na povesti i pisma, pesme i hronike, u kodu rečnika, moguće lične književne istorije, te kataloga njenih tema postupaka i uvida. U sveopštoj maskaradi – pratimo stihove maskirane u prozu, prozu u rečničku formu, a rečenice katkad u priče. Iznad povesti, lebdi esejizacija.

Zreli postmodernizam Đorđa Pisareva pokazuje nam da je roman centar sveta, ezoterično mesto, brana hipervulgarnoj svakodnevici. Produbljujući svoju poetičku poziciju da literatura poput vremena i mesta zbivanja, ima jednako pravo da odredi poziciju pripovedanja, on, kroz mogućnost da se živi paralelan život, da se postave pitanja o njegovim granicama i mogućim alternativama, da se kroz različite kombinacije mikro i makro sveta, vidljivog i onog prepunog informacija o nevidljivom i mogućem, dođe do novog uvida u stvarnost, ispisuje jednu od surovo istinitih priča našeg vremena.