Hrana, Krv I Tlo

Genis je, onako šarmantno mudar i duhovit, hteo to ili ne, preko jednako izvrsnog prevoda, postao i srpski autor. O metafizičnosti njegove široke recepcije među čitalaštvom u Srbiji da i ne govorimo. Čak i da ništa ne znamo o reakcijama na njegovu proznu esejistiku u Rusiji, SAD-u ili gde drugde, sasvim je jasno da nam je upravo on pokazao da u okviru čuvene slovenske postoji i specifična srpska duša u koju je on ozbiljno dirnuo. I to ne samo zato što su njegova misao i njegov stil univerzalni, već verovatno zato što je progovorio u naše ime. Hrana, krvi i tlo je knjiga o onome što joj naslov kaže: delimično, i u najvećem obimu, nastavak je knjige Stočiću, postavi se.