Hodajući na rukama

Poezija je ono što nas ispunjava kada se preispitujemo. Ali da bismo spoznali sebe, ponekad je važno posmatrati svet iz drugačije perspektive. Šta ako počnemo da hodamo na rukama? Tako ćemo nositi planetu.

Mika Antić nas u svojim „esejima ili bajkama“ podseća na to da „ko ne ume da izmisli, ne ume ni da opstane“. Ove divne stihove namenio je svačijem odrastanju…

Pitaš se: šta je cilj?
Tvoja spremnost da kreneš.

Pitaš se: gde je kraj?
Na kraju tvoga pitanja.

Kad uobličiš misao,
uobličićeš beskonačno.