Himera

Doktor Marko se probudi s bolom u leđima. Lagano je razdvajao očne kapke. Smetala mu je jaka svetlost u prostoriji u kojoj se nalazio. Primetio je da je vezan za krevet nekakvom čudnom napravom, kožnim kaišem oko ruke, a na kraju tog kaiša nalazio se metal poput magneta, zalepljen za isto takav komad metala na krevetu. Cimnuo je nekoliko puta rukom, ali nije mogao razdvojiti komade metala. Pomisli: „Gde li sam? Vezan sam, znači i uhapšen. Zadnje čega se sećam je šetnja tvrđavom u Oslu. Mora da sam i dalje u Oslu, kidnapovan sam. Ali, zašto me boli plećka?“. „Dobro došli doktore. Drago mi je da si se probudio. Verovatno se pitaš gde se nalaziš? Nalaziš se na planeti Andromed u Galaksiji Andromeda, na udaljenosti od 2,5 miliona svetlosnih godina ili 780 kiloparseka od tvoje planete Zemlje“, kreštavim glasom progovori čovekolika figura, obučena u tamnoplavo odelo koje je prijanjalo uz telo. Visok oko dva metra, sa velikom glavom, izduženom u nazad, krupnim očima i rukama dugim skoro do kolena…