Grčko Leto

Na svoje prvo putovanje u Grčku krenuo sam 1947, na poslednje u jesen 1966. Poslednja moja slika: ostrvo u Egejskome moru, bez drveća, sa jednim jedinim selom i goletnim predelom u kom se beda i lepota spajaju kao dve padine brega. Spoj suprotnosti, kao u Heraklitovoj rečenici koju predeli Kiklada neprestano sriču u svojoj svetlosti: "Protivno se udružuje i iz raznih tonova postaje najlepša harmonija, i sve biva borbom.“ Slika tog zagubljenog ostrva čvrsto se zadržava u meni, možda zato što je bila poslednja. Ipak, kako godine prolaze, uviđam koliko se u mom pamćenju uspomene mešaju kao u kakvoj zagonetnoj igri. Zašto neke, naizgled sasvim bezimene, uporno ostaju kao da hoće da podvuku neku poruku čiji mi smisao i dalje izmiče? - Žak LakarijerNjegovo najpoznatije delo Grčko leto: jedna svakidašnja Grčka od četiri hi-ljade godina, u Francuskoj i Grčkoj je doživelo desetine izdanja.