Goli Pripovedač

Inventivno kombinujući svakodnevni, esejistički i narativni govor, Aćin u ovoj knjizi iznosi svoje viđenje izvesne ekstrarealističke poetike pripovedanja. Kada je reč o književnoj refleksiji, kao i kada je reč o priči, autorovo bogato iskustvo prati, kroz osvrte i samoosvrte, obilje uvek novih ideja čijoj živopisnoj podsticajnosti moramo da budemo zahvalni. Istinski stvaralački, neočekivani uvidi i nagoveštaji predočavaju nam tlocrt autorske poetike koja u isti čvor vezuje život i pisanje. Tekst knjige, svojim jezikom i stilom, često oplemenjen pritajenom duhovitošću, funkcioniše kao književni tekst, pa čitaoci mogu u njemu i da uživaju.