Filozofija usamljenosti

Usamljenost po definiciji podrazumeva neprijatnost ili bol usled nekakvog nedostatka u odnosu prema drugima. Čežnja je nužan sastavni deo usamljenosti. Ta čežnja podrazumeva želju da se ukloni fizička ili mentalna udaljenost od nekog ko nam je važan. To je potreba za nečijim prisustvom. Može da bude i čežnja za većom bliskošću s nekim ko jeste prisutan. Usamljenost je emotivna reakcija pojedinca na nezadovoljenu potrebu za zajedništvom. Važno je utvrditi da je usamljenost osećanje, jer se često meša s drugim fenomenima, posebno sa samoćom. Biti sam, i biti usamljen, dva su različita fenomena.

Ova knjiga je rezultat mog pokušaja da utvrdim šta su samoća i usamljenost, koga usamljenost pogađa, zašto osećaj usamljenosti nastaje, traje i nestaje, i kako se možemo odnositi prema usamljenosti kao pojedinci i kao društvo.

Mnogi tvrde da danas živimo u „dobu usamljenosti“ i da je posredi „epidemija usamljenosti“. Nemamo, međutim, osnova za tvrdnju da je ovo osećanje danas rasprostranjenije nego ranije.

Osnovni problem našeg doba možda se ne sastoji od toga što imamo previše usamljenosti, već što imamo premalo samoće. Važno je da naučimo da podnosimo usamljenost, da preuzmemo odgovornost za nju i po mogućstvu je pretvorimo u blagotvornu samoću.