Fabule o susretu

U izazovnom pisanju Bota Štrausa kao na filmskoj traci ređaju se žanrovski raznovrsni fragmenti ili skice priča, s ciljem da se popiše obilje prizora i napokon razotkriju mehanizmi ljudskih susreta. Otuda svaka od priča virtuozno ukazuje na određeni teret, osujećenost, uskraćenost ili nedostatak likova nesnađenih u njima. Susretima, pričama, problemima. Susreti dotiču ljude. Problemi rađaju priču, pružajući zalog celine u fragmentu. Čvorište koje je nemoguće razrešiti preseca se predusretljivim zahvatanjem u krcatu pripovednu torbu i daljim nizanjem novih fabuloznih čvorova. Budući da istinskih susreta nema, večno iskrsavaju samo varničenja pri dodirima – ukoliko dodira uopšte i ima – i puka razmimoilaženja. I to je opštevažeće pravilo, uz jedan nezanemarljiv izuzetak: čitaoca ne treba da mimoiđu Fabule o susretima.