Evergreen

Dvo­ri­šta u pred­gra­đu, deč­je igre, do­mi­šlja­tost kli­na­ca ko­ji ra­stu na ru­bu gra­da u stal­noj na­di da će jed­nom da se do­če­pa­ju sa­mog cen­tra, gde je sve dru­ga­či­je i lep­še i ve­će i sve­tli­je i pi­to­mi­je; pr­ve sa­mo­stal­ne po­zo­ri­šne pred­sta­ve, ko­lo­vo­đe i pred­vod­ni­ci, od­ra­sta­nje na sce­ni do­la­ze­ćeg vre­me­na so­li­te­ri­za­ci­je – sve to u pri­ča­ma Mir­ka Mar­ko­vi­ća Evergreen po­pri­ma onu neo­p­hod­nu bo­ju no­stal­gič­no­sti, prot­ka­nu pit­kim oke­rom hu­mo­ra, bi­va sve­do­če­nje o uni­ver­zal­noj taj­ni le­po­te de­tinj­stva, pr­vih spo­zna­ja prav­de i ne­prav­de, le­po­te i ru­žno­će, do­bra i zla.