Džabe Džez

Poezija Valentine S. Topalović zrači mladošću, a nosi u sebi tonove pesničkog bića koje je već zašlo u duboke lavirinte misaonosti otkane na razboju stvarnosti onako kako je vide mladi, svakako različito od starijih, jer svet je samo naša lična predstava. Svakoga posmatra subjektivno, kao biće za sebe, što daje uvek drugačiju i različitu sliku od objektivnog sveta, kao bića po sebi. U tom lavirintu Valentina je “slobodna u pustinji” da tumači svet na svoj, mladalački način, dok oni drugi talože “novac i bore u svoje oble zablude”. Njena dilema je da li smo “uzrok i posledica tišina ili gustog zvuka što se niz grlo sliva”. Od pevanja o Misisipiju, preko bubnjeva Nju Orleansa ona stiže, kroz modernu leksiku, do iskaza koji se od pojedinačnog uzdiže do univerzalnog plana. Sa Valentinom S. Topalović naša poezija ima budućnost.

Iz obrazloženja žirija nagrade „Dragomir Brajković“ za poeziju mladih