Od donošenja Sretenjskog ustava 1835. pa sve do 2000. godine, ustavi u Srba su se menjali, vlast je često želela da ih prenebregne ili zaobiđe, a neretko i da ih na silu ne primenjuje. Neki državni udari su ponikli iz verovatno najbolje namere, ali je vreme pokazalo da ni takve, najbolje namere nisu na duge staze davale željene rezultate.
Dešavalo se da jedan državni udar ili pokušaj državnog udara u izuzetno kratkom vremenu (pa čak i u jednom danu) izazove drugi državni udar u zemlji. Takva je situacija nastala kod ubistva kneza Mihaila Obrenovića 1868. godine, ali se istorijska paralela može povući i do marta 2003, nakon ubistva predsednika Vlade Republike Srbije, Zorana Đinđića. Kralj Aleksandar Karađorđević je kao odgovor na ukupno stanje u zemlji, i nakon ubistva u Narodnoj skupštini, uveo diktaturu koju su svi očekivali, a zatim i lični režim. I to je ublažio oktroisanjem novog Ustava iz 1931. godine. Ipak, država je nastavila da podriva sopstvenu moć i pogoršava međusobno nepoverenje naroda koji su u njoj živeli, što će kulminirati 1941. godine.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.