„Šta je ekonomska misao pred trnovitim hodom istorije na putu do sopstvene civilizacijske samosvesti, danas, kada se ovde i sada – na raskrsnicama između starog i najnovijeg „novog svetskog poretka“, rata i mira, dobra i zla moralnog i nemoralnog, između imati i biti – razbacuju ideali, mitovi o obećanoj zemlji, revolucije i utopije, poput krhotina razbijenog ogledala, po ledinama beskonačnog bespuća i beznađa? Možda samo urlik lepenskog čoveka starog osam milenijuma pred nesagledivošću Vaseljene! Možda uzaludna strast i uzaludni vapaj za nekim drugim, boljim, postapokaliptičnim svetom, zbog toga što najnoviji „novi svetski poredak“ (globalizacija, tehnološki totalitarizam, tranzicija, sankcije, vojna agresija itd.), želi svet da pretvori u jednu veliku fabriku! Fabriku u kojoj bi pravila propisivao Veliki brat Kapital koji sedi u Vašingtonu i u Vol stritu, koji sve vidi, sve zna, sve može i sve ume. Fabriku na kojoj bi i Orvel pozavideo.
Uprkos svemu, za mene ekonomska misao nije uzaludna strast. Zbog toga, u knjizi „Država i tržišne reforme“, analizirajući ulogu države u procesima tržišnih reformi u bivšim socijalističkim zemljama sa posebnim osvrtom na jugoslovensku praksu, imao sam nameru da skinem sve ideološke i druge magle koje obavijaju proces tranzicije bivših socijalističkih zemalja u okviru najnovijeg „novog svetskog poretka“. Osim toga, cilj mi je bio da kritički preispitam samu praksu tržišnih reformi jugoslovenske privrede i ulogu države u tim reformama. I na kraju, namera mi je i da utvrdim elemente razlike između jugoslovenskih tržišnih reformi i tranzicije u ostalim bivšim socijalističkim zemljama.
Tržišne reforme jugoslovenske privrede su pustile duboke korene, a iscureo je tek manji deo peska iz gornje u donju posudu peščanog sata sa naslovne strane ove knjige. Ostalo je još dovoljno vremena da se završe reforme. Međutim, kada gornja posuda ostane prazna, vreme je isteklo. Ako se reforme do tada ne završe, negativne posledice po jugoslovensku privredu biće velike.
Tumačenje borhesovske simbolike izvanrednog likovnog rešenja korica ove knjige, ostaviću čitaocima. S moje strane samo naznaka. Istorija se ponavlja, a menjaju se njeni pojavni oblici — kako bi to rekao Hegel. Kada se peščani sat okrene sadašnja donja posuda sa peskom biće gornja. Dakle, nov istorijski ciklus. Ali, o tom potom…“
dr Ivica Stojanović
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.