Doba sekularizacije

Pitanje verovanja i mesta Boga u savremenom svetu, barem u njegovom ekonomski najrazvijenijem delu – jedno je od najkomplikovanijih i najkontroverznijih pitanja doba u kom živimo.

Moderna protivrečnost zapadnog političkog sekularizma i na hrišćanskoj tradiciji zasnovane, sveobuhvatne društvene prakse prepliće se, naime, sa postmodernim prožimanjima i sudarima sekularnih i nesekularnih civilizacija, pri čemu se ponekad realnijom čini mogućnost da će „nazadni“ koncept političke religije pobediti „napredniji“ koncept civilnog društva, vraćajući svet u stanje manje ili više otvorenih krstaških ratova, nego da će se ostvariti utopijski scenario globalnog multikulturalnog raja. A iznad svega i pre svega, ostaje suštinski problem da civilizacija koja je pokušala da ubije sopstvenog, monoteističkog Boga, nije uspela da ponudi, niti je ponuditi mogla, alternativnu viziju spasenja.

Službeni glasnik i Albatros plus su 2011. godine kao zajedničku publikaciju objavili srpsko izdanje Doba sekularizacije Čarlsa Tejlora, u prevodu Slobodana Damnjanovića i Slobodana Divjaka.

Ovo delo, koje američki sociolog Robert Bel smatra „najboljom knjigom koju je pročitao tokom svog životnog veka“, predstavlja „sintezu zadivljujućih razmera“ u okviru koje Tejlor, koristeći izuzetnu erudiciju i sposobnost analitičkog mišljenja, polemiše sa svim postojećim tumačenjima sekularizacije i njenih perspektiva.

Originalna, engleska verzija Doba sekularizacije svetlo dana je ugledala 2007. godine i za kratko vreme dobila laskavu ocenu najznačajnijeg dela ovog autora, kanadskog teoretičara društva kog predstavnici svetske intelektualne elite smatraju jednim od najznačajnijih mislilaca našeg vremena.