Da vas neko ko tek počinje da čita Dilana pita kakva je priroda njegovog odnosa sa Smrću, odgovor bi vam možda zadao više muka nego što se čini. Je li Mračna Dama prijatelj, neprijatelj…ljubav? Ovo poslednje sugeriše Bilotina Planeta Mrtvih, pnako je već standard da se stvari izvrnu naglavačke i ispostavi kako toliko toga svih ovih godina nismo znali.
Ali Planeta je alternativna budućnost Dilana, vešto napisani apokrif, koji poštuje kanon i ponire ispod njega tako da ga u isto vreme i ruši i čuva. Sve i da to ostavimo po strani, ostavićemo svakako na klatnu koje se ljulja na relaciji prijatelj-neprijatelj, ako bismo, to jeste, polemiku spustili u tu pojednostavljenu, smrtničku terminologiju. Tačnije bi bio reći da Smrt šeta od gajenja simpatije prema našem junaku do ravnodušnosti kalibra “samo radim svoj posao“, pri čemu i mimo povezanosti s Dilanom varira od ledene posvećenosti zadatku do “rado bih, zapravo, da ne radim svoj posao, dosadan mi je“.
Interesantno je i pitati se da li Smrt – još od prvog pojavljivanja u “Iza ogledala“ – Dilana čuva, lovi ili joj je svejedno: odnos svakako počinje tako što detektiv od košmara, sticanjem okolnosti, izbegne da umre.
Kakve to veze može imati s Minjakovom pričom koju ćete danas čitati, koja bi po žanru bila čist triler da nema natprirodnog začina? To ćete sami otkriti.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.