Crna knjiga Crnorečja

ZMIJSKI CAREVI OKO POTOKA `ZMIJANAC`;

Zmijski carevi u ljudskom obliku, palacajući otrovnim jezicima, premeravaju, obale i dubinu potoka `Zmijanac` u Boljevcu i uveravaju sebe da on može da proguta bar četrdesetak ljudi. A trenutno toliko Srba ima za likvidaciju:

Zmijski car je Miodrag Cojić. Njegov pomoćnik i odani saradnik Vasa Frišković. Koliko će majki, očeva, braće i sestara zakukati i koliko će dece čeznuti za očevim zagrljajem i hlebom nasušnim nije ih brinulo. Mučilo ih je pitanje: hoće li njihov vođa i učitelj, njihov voljeni maršal saznati za ovaj njihov podvig. Ej, bre, ubiti 47 maršalovih protivnika, nevernika u razvoj usrećiteljskog komunizma. Oni su protiv Tita! A ko je protiv Tita, taj je i protiv naroda. Cojić i Frišković nadali su se odlikovanjima i to onim visokim. Ej,čoveče, ubiti toliko Srba-ima li za Josipa Broza radosnije vesti! Odlikovao je on i za manje podvige. Onim Kovačevićima iz Grahova za ubistvo samo jednog Srbina dade Orden narodnog heroja. A taj jedan ubijeni Srbin je njihov otac, junak sa Solunskog fronta.

Priča Cojića i Friškovića, masovnih ubica, trajala je do 2000 godine. Onda je nastao obrt. Oni su plemeniti ljudi, nisu nikoga ubili, viđali su se i u hramovima. Nastojali su da sve gurnu u zaborav. Ali, ispalo je po onoj narodnoj: čovek snuje a Bog odlučuje. Bog i Rade Janković, zastupnik zemaljske pravde, čovek moralne čistote, nije dozvolio da zločin bude zaboravljen i nekažnjen. Pre 14 godina tužio je žive ubice! Da ih je tužio mrtve ova knjiga bi bila mrtva! A knjiga srčanog i odvažnog Radeta Jankovića već putuje kroz narod i vreme. I upozorava: da se zlo nikad više ne ponovi.

Antonije Đurić, književnik iz Čačka