Četvrta ljubav

„Zašilji olovku i sve zapiši – zapovedila mi je savest, upregnuta u pamćenje… I – evo, zapisah! Ne znam da li će nekom izbirljivom čitaocu ući u glavu da sam to ja, i da su to zaista moja sećanja. Ako neko i posumnja u verodostojnost ovoga što je napisano i pomisli da sam sve izmislio, možda i prepisao od nekog ko je imao istovetnu sudbinu – molim izbirljivog čitaoca da mi poveruje – ovo je meni pomoglo da saznam ko sam; kako sam odrastao, kuda sam lutao, s kim sam se družio, koga
voleo, koga prezirao, ko me je izneverio i ojadio, a ko usrećio.“

– Autor

„Simo Purgić, prvom rečenicom u prološkom tekstu odličnog romana Četvrta ljubav, zaziva Izbirljivog čitaoca… Takozvani ja-lik je Mane, Manojlo Latasović, siroče Drugog svetskog rata, kog je sudbina rikošetirala iz Srpčeta, kao kroz rođačku paradigmu Mihajla Latasa, u Jugoslovena mnogobošca…
Roman je ispripovedan tako da i čitaču, pa i ocenjivaču teksta, malo-malo pa ovlaži oči…
Ovaj odličan roman trebalo bi svakako da pročita izbegli narod iz srpskih krajina, direktni svedok ratne prošlosti, kao i njihovi potomci.
Nažalost – ovakove romane Srbi nose u svojim genima.“

– Nedeljko Babić