Čas istine

Nizovi rečenica, koncetrične krugove događaja, misli i asocijacija koji vrtlože ovim stranicama, ne spaja ni žanr, ni oblik, ni sasvim omeđena tema. Svi prizori na beskrajnoj tapiseriji uzavrelog vremena obojeni su jasnim bojama dokumenta i ličnim svedočenjem pisca. Ovi raznorodni tekstovi odlikuju se preispitivanjem istorije, dramskim dijalozima, moralnim zovom večnosti. Povorka predaka i savremenika promiče „časom istine“ odolevajući ili se razbijajući o hridi čoveštva i čestitosti. Večite podele na udvorice, podrepaše i ljude kojima je obraz vrh duše, kruna smisla življenja, vriju tekstovima koji slede.

Malo je veliko, a veliko malo.

Ako ti je čista duša , i ako si veran svojim moralnim načelima.

Kao što jeste veran ovaj zatočenik pravde i čestitosti. Mišo Vujović.

– Iz recenzije Nikole Mirkova