Buktinja

„Poezija Stanke Ćalasan je slojevita i sadržajna, jasna i precizna. Nije teška, ali je zahtevna. Mora se pažljivo čitati jer ako nije tako ona, kao pravo pesničko jedinstvo, izmiče i odbija od sebe površinski pristup čitaoca.
Toplo preporučujem ovu zbirku jer posle čitanja nećemo biti isti. Pokrenuće se u nama misaona struktura: gde smo, ko smo i kakvi smo…
A Stanka Ćalasan neće dozvoliti Da pritaji vatra.”
Anđa Šušić

„I sam pomalo zbunjen, poslije prvog čitanja ovog djela, svjestan sam da se nalazim pred jednim jako kompleksnim i neobičnim gradivom sa kojim se treba uhvatiti u koštac. Na trenutak pomislih da haluciniram, i da nisam znao da su ove jake, arhaične metafore djelo književnice Stanke Ćalasan, pomislio bih da je ove stihove, neki arheolog, u svojoj istraživačkoj zaluđenosti, iskopao negdje iz tame prošlosti, bacio na njih svjetlost i stavio pred nas, čitaoce, Njegoševe izgubljene i zaboravljene rukopise…Shvatih da je za analizu ovog djela potrebno da ga čitam bar još nekoliko puta, da bih uhvatio ‘minimum ritma’, ove svetovno-duhovne, filozofsko-psihološke poetike, da je tako nazovem u svojoj ‘izgubljenosti’ pred njenom prometejskom snagom…”Dragan Vilić, književnik„Zbirka pesama ‘Buktinja’ svojim nazivom sebe stavlja u heraklitovske okvire stvaralačkog procesa. Pesme su grupisane u četiri tematske celine. Lagano, stih po stih, pesnikinja nas vodi od carstva nebeskoga, do ljudskog i neljudskog, životnog i božanskog. Duša joj je, kako kaže, zaodenuta u liru, a u njoj iskra rasplamsava dušu i stvara stihove.Od posvete pa do sasmog kraja zbirke ‘bukti’ dijalog između pesnikinje i Petra Petrovića Njegoša. Provejava Platonova ideja (kojoj je i Njegoš bio sklon) o demiurgu, i da je pesnik na zemlji ono što je tvoračka sila u svemiru i da za njega vrede isti zakoni kao i za nju…Upravo ta ideja o pesniku tvorcu novih svetova, ali i pesniku koji ima zadatak da pouči, savetuje, jer vidi dalje i više, je sve vreme prisutna u stihovima ove zbirke pesama. Pesnikinja ima izuzetan dar za jezik, ona poznaje i standardni jezik i njegova pravila, ali isto tako priziva arhaične reči koje čuva od zaborava, usput stvara nove reči bojeći svoje stihove zvukom i ritmom praveći slike dostojne velikana svetskog pesništva.”Mr Dušanka Đokić