Budžet kao instrument upravljanja jedinicom lokalne samouprave

Uvek kada se pokrenu pitanja u vezi finansiranja lokalne samouprave, pažnja se zadržava na izboru prihoda koji im stoje na raspolaganju i utvrđivanju dostignutog nivoa finansijske samostalnosti u odnosu na centralnu vlast u zemlji. To je logično, jer je jačanje njihove finansijske samostalnosti preduslov bez koga se ne može ispuniti zahtev za bržom demokratizacijom i decentralizacijom državne vlasti, kao i sprovođenje ekonomskih razvojnih procesa. Međutim, kada se obezbede izvori finansijskih sredstava, treba pokrenuti i pitanja o sâmom načinu njihovog trošenja. Tada se dolazi do institucije budžeta i principa budžetiranja koji omogućavaju unapređivanje kontrolne i evidencione funkcije budžeta, odnosno do modela koji se mogu koristiti prilikom upravljanja budžetom, što upravo i jeste glavni predmet kojim se dr Saša Kristić bavi u svojoj monografiji, pod naslovom „Budžet kao instrument upravljanja jedinicom lokalne samouprave“. Reč je o najnovijem delu jednog od vodećih stručnjaka za pitanja finansijskog upravljanja i budžetiranja lokalne samouprave u zemlji.
Rad je moderno postavljen jer analizira budžet kao jedan od instrumenata upravljanja lokalnom samoupravom. Iz te ravni autor razvija pitanja značaja budžeta i osvetljava ga iz svih uglova: pravnog, ekonomskog, organizacionog, zatim ga posmatra kao instrument alokacije resursa čime otvara pitanje efikasnosti, efektivnosti ali i pravednosti kao vrlo bitnih tema. Implementacija ove logike zasnovana je na uspostavljanju čvršće veze između javne potrošnje i javnih postignuća, koji se ogledaju u jasno uočljivim i merljivim „izlaznim“ rezultatima delovanja nosilaca vlasti. Autor je s pravom posebnu pažnju posvetio budžetu u funkciji kontrole rada menadžmenta i dodatno pitanju računovodstveno-informatičkog osnova upravljanja u javnom sektoru. Ovo pitanje je posebno važno u procesima modernizacije sistema i podizanju menadžerijalnih potencijala lokalnih vlasti, jer način vođenja ovih pitanja predstavlja razvođe od arhaične ka modernoj i od autoritarne ka demokratskoj vlasti. U lokalnoj vlasti su posledice modernog i demorkatskog načina upravljanja budžetom i finansijama daleko vidljivija za građane nego na nivou države koja im je dalja. Veoma je interesantna i inspirativna analiza koja se odnosi na budžet kao sredstvo komunikacije između građana i nosilaca vlasti, jer je uključivanje građana u proces kreiranja i korišćenja budžeta važan činilac modernizacije i demokratizacije kako lokalne vlasti tako i čitavog društva.Kristić je uradio veoma detaljnu i interesantnu analizu različitih vrsta budžetiranja: budžet linijskih stavki, budžet učinka, PPBS model, budžetiranje sa nultom polaznom osnovom i ciljno budžetiranje kojima je ukazao na prednosti ali i ograničenja svakog od modela. Dao je veoma koristan komparativni prikaz različitih modela budžetiranja u razvijenim zemljama sveta fokusirajući se na SAD, Kanadu i na niz zemalja Evropske unije kao što su Švedska, Norveška, Belgija, Nemačka, Austrija, Irska, Francuska i posebno Holandija. U ovom delu rada autor je, pored analize, posebno naglasio prednosti nekih naprednih modela kao i korist koju bi primena ovih modela mogla imati. Kristić značajnu pažnju posvećuje i konceptu preduzetničkog načina upravljanja jedinicom lokalne samouprave, sa akcentom na model i iskustva SAD, kao zemlje u kojoj je ovaj koncept izvorno nastao. U uporednim studijama je malo primera ovog metodološkog pristupa te je rad veoma originalan i dodatno interesantan.
Posebna vrednost knjige je u originalnim empirijskim rezultatima do kojih je dr Saša Kristić došao analizom prakse budžetiranja reprezentativnog uzorka opština i gradova u Republici Srbiji, a koji se ogledaju u njegovom zaključku da nema jasno uspostavljene veze između principa/modela budžetiranja i ciljeva menadžmenta jedinice lokalne samouprave. Primena budžeta linijskih stavki, u čijem modelovanju dominira birokratska i računovodstvena logika, otežava praćenje ispunjenja kako operativnih, tako i strateških ciljeva jedinica lokalne samouprave. On ukazuje na potrebu upotrebe „hibridnog“ modela budžeta za jedinice lokalne samouprave u Srbiji.
Upravljanje lokalnim finansijama zahteva veliko znanje i deo je modernih veština u upravljanju lokalnom vlašću kojima se u celom razvijenom svetu posvećuje velika pažnja. U Srbiji pa i čitavom regionu, lokalne vlasti, političari, stručnjaci ali i sami građani treba mnogo da nauče u ovoj oblasti. Otuda će rad Saše Kristića „Budžet kao instrument upravljanja jedinicom lokalne samouprave“, pored toga što predstavlja važan doprinos naučnoj obradi i boljem razumevanju ovih fenomena, biti i nezaoblizan za svakoga ko želi da podigne kvalitet rada u ovoj oblasti. Pogotovo što Republici Srbiji sledi ulazak u proces programskog budžetiranja u 2015. godini koji zahteva primenu instrumenata upravljanja kojim se Kristić bavi u ovoj knjizi. Kristić je i tvorac modela programskog budžeta za jedinice lokalne samouprave koji se preko razvojnih programa Evropske unije realizuje u desetak opština i gradova u Srbiji. Cilj je da u narednom periodu dođe do racionalnijeg i transparentnijeg trošenja budžetskih sredstava koja će se trošiiti u skladu sa strateškim opredelljenjima lokalne zajednice.