Brojanica

Autor nadahnut poetskom, dečačkom iskrenošću virtuozno slika svoje emocije po – prostranim belinama, sve svoje unutrašnje impresije o životu, pretvara u vrhunski prozno-realistički sklad. Mladenović sve svoje doživljaje objašnjava jednostavnim stilom većini nerazumljive metafizike realnosti, te tako ovu suštastvenu i smem reći, vrhovnu disciplinu mudrosti, približava prosečnom čoveku – a to je, složićete se, emanacija, svojstvena talentovanim stvaraocima. Autor šarmantno hoda putevima mašte, koja je proizvod lične kreacije, te smelo i radoznalo dopire do srži bivstvovanja.

U knjizi koja je pred nama može se jasno uočiti žeđ za otkrivanjem skrivenog i spoznajom vrhovnih tajni života – „Svaki čovek po prirodi želi da zna. Lepo je završiti fakultet, treba, ali moraš da budeš spreman na sve. Jer ukoliko više i bolje znaš, utoliko će ti se strože suditi“. Takođe, autor na više mesta ukazuje na esencijalne životne mudrosti, poput – „Ma kakvu moć da imaš nemoj se time ponositi. Zapamti, ako misliš da znaš mnogo, i da znaš dobro, seti se da je to malo prema onome što ne znaš. Svi su na neki način slabi, ali veruj da niko nije slabiji od tebe. I još nešto, uvek ceni i voli ljude, ali jedno ne zaboravi, ono najvrednije u čoveku u očima je nevidljivo“. On poput radoznalog i iskrenog dečaka, raskošnim darom pronicljivosti, možda neiskusno, ali ipak hrabro odrasta u svom književnom liku, i tako, pomalo bolnim emocijama, spoznaje teret blagodeti življenja.

Zaljubljen u pozorište i publiku on glumi svoj život, prikazujući ga realno, slikovito, koristeći bogate poetske deskripcije. Na taj način nam autor otvara vrata svog srca i pruža nam jedinstvenu mogućnost da zavirimo u unutrašnjost njegovog bića, kako bismo ga još bolje upoznali.

Poput Oskara Vajlda, Mladenović u literarnom delu oživljava svoje unutrašnje slike, te tako udahnjuje im dušu i kreira jedan drugačiji svet – „Svaki lik slikan sa osećanjem lik je umetnikov, a ne modela koji sedi. Model je samo povod, slučaj. Slikar ne otkriva njega, pre će biti da na platnu slikar bojama otkriva sebe“.

„Život je često predstava u kojoj nema probe“ – ova autorova misao jasno nam pokazuje put sazrevanja i empirijski doživljenog života, a to je dosezanje do vrhovne umetnosti življenja. Poput svog glavnog junaka, Miodrag kao pravi doktor za dušu stručnim i interesantnim dijalogom uspeva da isceli čitaoca, ukazujući mu sve vreme na lepote „zlatnog praha minule mladosti“.

Mladenovićeve emocije boje platno života najlepšim nijansama sudbine, on uspeva svojim raskošnim pripovedačkim darom da dodirne, probudi i zagolica najsuštastvenije predele čovečje duše. Njegova iskrenost poistovećuje se sa lepotom eterskih prostranstava, a to ga svakako na poseban način izdvaja i čini drugačijim.

Slobodan Boba Petrović, pesnik