Božanska Je Snaga Književnosti

Glavni junak ovog antiratnog romana je neostvareni „kvazipisac“ koji godinama ne uspeva u pisanju da izdrži do kraja. Uzrok se nalazi u jednoj staroj i nedovršenoj zbirci pesama, sa naslovom Časovi dostizanja Boga, a koja je kriknula bol i užas raspada Jugoslavije.

Duhovno mrtav, bez vere u pisanu reč, kreće da vodi Dnevnik, u koji ubacuje pesme, komentariše ih, stvara dve priče – o Ulici i o Zločinu, ne bi li „izbunario ponor svoje duše“, stigao na dno sebe i ponovo doživeo ono što je zakočilo njegovu maštu, ubilo Čoveka, tu svrhu pisanja. Cilj je pobediti sebe, „umreti“ i ponovo se roditi.

„Od duhovne smrti do života u svetosti duha dug je put, ali ne i beskonačan, niti nedostižan. Sve je moguće, pa čak i Čudo. Čovečanstvo će tamo stići. Tvrdim da božija svetlost postoji. To nije stvar vere, nego realnosti. Bog nikad nije rekao da je lako dosegnuti njegovu promisao i suštinu, ali Vam istovremeno nije uskratio mogućnost da vaskrsnete njegovo znanje, prirodu i ugledate ga“. – Pisac iz budućnosti

„Veliko je pitanje, da li mi grešnici, koji živimo u sadašnjosti, oblepljenoj duhovnim mrtvilom, možemo poverovati u svetlu budućnost oboženja celokupnog čovečanstva, u drugi dolazak, u spasenje ljudi, u zaustavljanje svih ratova, u VELIKI preporod Čoveka, ne, ne, ne…ma to je nemoguće.“ – Pisac u pokušaju

„A u šta verovati, zar u smrt? Ma prave smrti nema, ono što treba pobediti, to je Život. Ljudski duh treba spasiti od klonuća, Boga prizvati u pomoć, tražiti neprestano spasenje, misliti, misliti, misliti, o fikciji koja se preobraća u stvarnost. Zar sam ja sitna naspram atomske bombe, naspram Rata..ma kakvi, Zlo postoji …delovaće možda apsurdno…baš da bi se Bog „oslobodio“, da bi ljudi prošli kroz Boga, i zaustavili svoju Mržnju, Zlo, Ružnoću i Glupost…Ali, koliko im treba da bi stigli do Boga…zar im Apokalipsa treba, zar uništenje da čekamo…deluj sad, da bi Bog u Čoveku ovaplotio svoju božansku ličnost – esenciju Ljubavi, Dobrote, Lepote i Mudrosti, tu Blagodat, energiju, koja bukvalno menja, leči, živi, prisustvuje u svemu, sve je, svud je, u oku, ruci, ušima, okolišu, šumi, brdima, na putu…Bože, velik si…Čoveče, njegov si, rodjen si, Dete si…bezgrešno.“ – M.S.Marstoj