Bosonogi Snovi

Reč autorke u uvodu knjige:
“Za mnoge je poezija utočište i beg od stvarnosti, potreba za iskazivanjem onog što ne može biti. Za neke je ona samo razonoda ili pak potreba za dokazivanjem drugačijeg. Za neke treće, ona je pak nerazumljiv izraz i nepotrebno lutanje u često surovoj stvarnosti, pa samim tim nepotrebna i suvišna.

A za mene? Poezija nije ni beg, niti lutanje. Ona je uvek utemeljena u stvarnosti, budući da sam jednom nogom uvek čvrsto na tlu, iako drugom koračam po mnogim još nedokučenim svetovima. Zato je za mene poezija poimanje stvarnosti u njenoj srži, postavljanje pitanja, večita radoznalost duha. Ona je moja stvarnost u stvarnosti, jer reči su živi entiteti. One imaju svoj život u nama i van nas. Svojim ukusom, tonom i bojom slikaju naš svet onako kako mi ređamo slova.

Ona je za mene pokušaj da se oseti život u potpunosti – kako najveća radost, tako i najdublja bol – i to sve u sebi – propuštanjem spoljašnjih nadražaja kroz gusto sito duše, te ostavljajući samo plod dostojan da se zasadi u plodnu crnicu srca i čeka novi život. Bez nje nema rasta, ni u kom pogledu, jer samo pitanja podstiču na rast. Bez znatiželje i snova nema traganja za lepšim i boljim izrazom stvarnosti.

Kratko rečeno, poezija je lepši deo svih nas i naše realnosti, samo ako joj to dopustimo.

Ja vas pozivam da za kratko odložite obuću i bosih nogu kročite u moj svet, jer samo bosih nogu možete u potpunosti osetiti oštrinu kamena, ali i mekoću trave i morskog peska.

Budite hrabri, izujte se…”