Bljesak

Bljesak Filipa Solersa romaneskno je ostvarenje oblikovano kroz niz epizoda, intertekstualnih ravni i slikovnih kompozicija koje na izrazito atraktivan način markiraju reku vremena.

U sećanjima i snovima, turbulentnoj stvarnosti Francuske i univerzalnoj priči o božanskoj moći umetnosti, Solers stvara složenu narativnu prizmu u kojoj se dominirajuća ideja romana račva u niz epizoda nelinearnog narativa.

Narator se priseća detinjstva provedenog u Bordou i sestre Ane sa kojom je jednom razmenio poljubac u Veneciji – na ivici incesta, ali priča dobija sasvim novi tok njegovim dolaskom u Pariz i neočekivanim susretom sa Lusi, francuskom buržujkom i intelektualkom, s kojom ga povezuje ljubav prema Kazanovinim memoarima. Njihova ljubavna priča ostvaruje se poput svetlosti, bljeska, upravo pod okriljem Kazanovine premise “Sequere deum” (Pratite Boga!)

Ali s druge strane, ovaj roman dobija i drugačije obrise otvarajući vrata jednoj od i danas atraktivnih tabu tema – temi incesta. Stalno prisutna sećanja na sestru Anu i njegova „nespavajuća“ podsvest, u naratoru bude ono erotsko, stapajući se sa složenim životnim pričama značajnih umetnika poput Eduara Manea i Pabla Pikasa, ali i sa njihovim muzama – Viktorinom, Bertom Morizo, Evom, Olgom, Dorom Mar, Žaklin, Mari-Terez… Tako, ovaj roman u razgranutom trouglu pojmova ljubav-incest-božanska umetnost, postaje i svojevrsna priča o prirodi žene i prirodi slikarstva, o prolaznosti ali i o univerzalnoj moći umetnosti u turbulentnoj reci vremena.

Rat, onakav kakvog ga mi znamo, nije umetnost odmaranja, a još je manje umetnost vedrine. Ipak, to je i dalje umetnost koju Solers sasvim sigurno briljantno stvara.

Neli Kaprielian, Les Inrockuptibles

Solersov Bljesak je poput Batajevog erotizma: odobravanje života čak i u smrti.

Filip Lanson, Libération

Bljesak je veoma lepa knjiga. Sjajna, vesela, britka, polifonična, napisana stilom koji naglašava sam kraj rečenice – pravo uživanje.

Mark Lambron, Le Point

Prevela sa francuskog Sonja Ivanović