U Atmosferi smrti autor pokušava da smrt prikaže kao atmosferu, a ne kao singularni događaj. Smrt nije samo ireverzibilni prekid vitalnih funkcija nekog organizma nego je ono što stalno okružuje čoveka u vidu iskušavanja sopstvene krhkosti i prolaznosti kao i one ostalih ljudi. Specifičan modus pojavnosti smrti autor opisuje kao skrivenu neskrivenost – smrt je svuda prisutna, čak i ako se ne opaža direktno. O tome svedoči moguća permutabilnost kvaliteta živog i mrtvog, ophođenje s mrtvim telom, zatim osećanja povezana sa smrću (strah od smrti, predosećaj smrti itd.), način kako se ona tretira u nekom društvu (od ravnodušnosti i svesnog potiskivanja do simboličkog insceniranja u vidu realnih i fiktivnih društvenih rituala), takođe i način na koji se ona tumači u raznim religijama i drugim pogledima na svet. Posebnu pažnju autor poklanja figuri zombija koja mu služi za ilustraciju nemoći jednog društva da se izbori sa sveprisutnošću smrti, ali i sa sopstvenom nesposobnošću da se ponudi smislen odgovor na izazov smrti na osnovu kojeg bi se s dostojanstvom ophodili prema svojoj smrtnosti.
Za sinestetičku studiju Atmosfera smrti dodeljena mu je nagrada Društva književnika Vojvodine za najbolju knjigu u 2018. godini.
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.