Antička filosofija I

U Prvom delu knjige Antička filosofija obrađena je istorija tzv. kosmološkog perioda, počevši od jonske škole (Tales, Аnaksimen, Anaksimander) preko Heraklita i Pitagore, zatim Elejaca, Atomista, zaključno sa sofistima i Sokratom, kao začetnikom antropološkog perioda u razvoju helenske filozofske misli. U drugom delu Bogomolov se bavi klasičnim periodom koji je oličen u delima, pre svih Platona i Aristotela, dok u trećem obrađuje helenistički period: epikurejce, stoike i skeptike. U staroj Grčkoj narodna mudrost se izražavala u delu „sedmorice mudraca”. Međutim, iako njihov broj ostaje isti – sedam imena tih mudraca su u raznim izvorima drugačija. U svim izvorima pominju se samo četvorica: Tales, Bijant, Pitak i Solon. Ostala trojica biraju se iz čitavog spiska, koji broji i do sedamnaest imena. Najčešći je onaj spisak mudraca u kome se nalaze njihove glavne izreke: „Mera je najbolja”, kaže Kleobul iz Linda. „O svemu prethodno razmisli”, kaže Periandar, sin Efirov. Prepoznaj srećan trenutak”, kaže Pitak iz Mitilene. „Većina je ljudi nepoštena”, misli Bijant iz Prijene.„ Jemac propada”, proriče Tales iz Mileta. „Upoznaj samoga sebe”, savetuje Hilon Lakedemonjanin. „Ničeg previše”, glasi Solonov amanet.