Ajnštajnova kći – Potraga za Lizerl

Kada je Paulina Ajnštajn saznala da je njen ljubljeni sin Albert u vezi sa koleginicom, studentkinjom fizike, starijom devojkom druge vere, poreklom iz zabačenih krajeva Balkana – bila je slomljena. „Ako ona zatrudni, bićeš u velikoj nevolji”, upozorila ga je. Ali dvadesetdvogodišnji Albert, neobuzdan i samostalan u privatnom životu, baš kao što će to biti i u svom radu na polju nauke, nije se obazirao na njenu uzrujanost i nastavio je tu ljubavnu vezu. Dana 27. januara 1902, devet meseci posle idiličnog odmora na jezeru Komo, Mileva Marić, Albertova koleginica sa studija i buduća žena, u potaji je rodila devojčicu u roditeljskoj kući u Srbiji. Ni Mileva ni Albert nikada nisu pričali o njoj čak ni bliskim prijateljima. Kao kakav kratkotrajni, vatreni meteor, beba po imenu Lizerl ubrzo je nestala u balkanskom mraku.
Čak i posle objavljivanja dodatnih sedam tomova Ajnštajnovih spisa i mnogih neprijatnih otkrića u vezi s njegovim privatnim životom (flertovi, buran razvod od Mileve, mogućnost postojanja veze sa kćerkom žene koja će mu postati druga supruga, otuđenost od dvojice sinova, od kojih je jedan bio šizofrenik) – Lizerlina sudbina pomračuje legendu o Ajnštajnu.
Sada je pred Vama knjiga jedne žene koja je amaterski proučavala njegov život i koja je ubeđena kako je našla odgovore – odgovore koji nisu samo iznenađujući, već koji svakako izazivaju kontroverzu među podeljenim Ajnštajnovim istoričarima. U svojoj knjizi Ajnštajnova kći: Potraga za Lizerl, Mišel Zekhajm tvrdi da je Mileva, budući da nije bila u stanju da svoje dete pošalje u sirotište, niti da nađe nekoga ko bi je usvojio, ostavila devojčicu kod svojih roditelja u Vojvodini.
Pročitajte šta se stvarno dogodilo sa Lizerl!!