Advokat

U vremenu permanentnog građanskog rata, svako je pozvan na oprez, budnost i borbu. U suprotnom svi su u opasnosti, jer država je spremna i da ubije.

Totalitarna država prvo progoni najbolje – profesore, pravnike, pisce, slikare i sveštenike, pa nakon toga i svakog ko nije podoban, odnosno svako ko potpada pod državni mač pravde, poput zlokobnog člana 58 u Sovjetskom savezu. U Kafkinom „Procesu“ u kojem živimo već 80 godina, svi smo osumnjičeni, uprkos tome što nemamo krivicu, mnogi od nas su osuđeni, iako nismo počinili nikakav zločin. Građanski rat u širem smislu obuhvata i proteste na ulici, međusobne sukobe i nezaceljenje rane oružanog građanskog rata iz 1941-1945.

Glavni junak je rođen 1946. godine kada i oblik državnog uređenja – republika, u takvoj zlokobnoj atmosferi, provlači se kroz Scilu i Haribdu, Mržnje i Podela, u potrazi za svojim identitetom, istinom, pravdom, naslednom katarzom, ljubavlju i verom. U egzistencijalnom klinču u noći sumraka života, kada se preispituje prošlost, svrha postojanja, poziv, profesija, sudbina srpskog naroda, neko je pucao u advokata. To je upravo vrhunac totalitarizma, kada je došao na red da se eliminiše i jedini koji je ostao na brani između građana i razobručenog državnog monopola nad nasiljem. To više nije običan pucanj, neko je pucao u svakog od nas. 

Da li služba bezbednosti – jer nikada nije bio državni advokat?

Da li pripadnici SUBNOR-a, jer je tragao za zabranjenim grobom?

Da li rudarska kompanija za istraživanje litijuma – jer im se suprotstavio?

Da li Brozov general – jer je advokat Hadži-Petrović imao aferu sa njegovom ćerkom?

U triler potrazi sa osumnjičenim, postavlja se i pitanje da li postoji izlaz iz metapsihološke drame života glavnog junaka? Ali i pitanje, da li postoji izlaz iz lavirinta krvave metaistorije građanskih sukoba srpskog naroda? 

Može li metafizika da ima odgovor na oba pitanja?