2=1 zbog toga postoji pojam sve

Čudnijeg čoveka od Cvetka Lainovića skoro da nisam upoznao. Dolazio je prvih sastanaka, u Beograđanci na Studiu B, i pravio crteže raznim akademicima Pasuljdžijske akademije nauka (PANU). Sećam se jednog dana, u restoranu na Studiju B, crtao je moju malenkost. Miran i staložen, obuhvatao me je sa raznih strana, oblizivao se jezikom. uz molitvu: Bože mi pomozi! Takvog čoveka do tada nisam upoznao.
Cvetko je bio filozof, koji je izgovarao aforizme u vidu poslovica. Kod njega je zbilja 2=1. Kako i zašto, upoznaćete posle čitanja njegovih neobičnih i zanimljivih poslovica. On traži da se maskira postojanje. Nije za to da se javno (dobrota) pokazuje anđela.
Lainović je aforizme pisao tako što je u „neodređenom vremenu određivao zamenu za tišinu“. On je aforizme proizvodio u nabrajačkom tempu, nedefinisano i neodređeno. On ne stavlja nijedan aforizam u aktivno stanje, već u nabrajanje: Zaobići svaku vrstu vremena. Ne bi on da postanu bilo kakav učesnik u vremenu. On bi radije, da samo bude posmatrač, da stanje sveta ne bude ničim poremećeno.
Vratimo se malo u prošlost. Termin aforizam je u svetu poznat po zbirci kratkih medicinskih saveta pod naslovom Aforizmi znamenitog grčkog lekara Hipokrata, koji je bio Sokratov savremenik. Tako je antički lekar Galen koji je inače bio opčinjen Hipokratovim aforizmima, primećivao da „u malom tekstu leži velika snaga“. Lainović kao da izbegava direktno gledanje u svet, tačnije hoće da se sakrije, a naročito da se sačuva i da ne pređe u satiričnu sliku, da ne počne da ismejava svet.
Lainovića sve vreme kao da gledamo na poslu kako pravi sliku i čuva se da ne otvori kakav prolaz, kakav nepoželjan ulaz u tu sliku. Može se reći da se Lainović naročito čuva da ne zađe i ne otvori priču u svetu politike. On zna da je taj jezik zagađen, isuviše ukačkan. Zato je njegov svet toliko uzdržan i izgleda kao nabrajanje i samo nabrajanje. Kao što su njegovi crteži odraz prave čistote, umetnik se trudi da ostane u prirodi koja predstavlja kraj. Vjerovati da tačkice stvaraju vrijeme. Dopustiti slučaju da nam napakosti. Slikarovo promatranje sveta je izdalje, ovlaš i nenametljivo. Cvetkovo nabrajanje znači pojačati svoju nevinost. Aforističar je prema pojmovima veoma nežan. Svi aforizmi Lainovićevi počinju neodređenim glagolom. I to se sve ređa u veliki niz estetike. Naročito se Lainović čuva, kao što rekosmo, da mu aforizmi ne pređu u politički tekst. Da bi na jednom mestu uzviknuo: Zbivanja pretvarati u linije! Svojim delom opravdati svoj izgled. Stvaranje zamišljati kao preborajvanje žrtava.
Čin slikanja Lainović doživljava kao stvaranje događaja. Proučio je metafiziku postojanja i zaključio da svojim delom (možeš) opravdati svoj izgled.
Cvetko sebe štimuje, oseća se biti svoj vlastiti produžetak. On je u savezu koji vjeruje da umjetnost stvara vrijeme.
Sećam se kakvu sam doživeo radost kada sam prvi put čitao Lainovićeve aforizme. Takvu radost predviđam i za Cvetkove čitaoce.

Radoslav Bratić