Pevanje i mera

У књижевно-аналитичкој књизи Певање и мера аутор, најчешће идући од стиха до стиха, прво анализира, трагајући и за универзалнијим значењима, песму „Даворје на пољу Косову“ Јована Стерије Поповића и песму „Моја дангуба“ Лазе Костића.

У наредна два рада он нас детаљније уводи у песничке светове Момчила Настасијевића и Станислава Винавера, при чему се у Винаверовој поезији искључиво бави њеном аутентичном лирском и интелектуалном компонентом, а оставља по страни оно што је у њој забављачко, пародијско и сувише наративно.

У два завршна рада, аутор је на примерима из поезије Скендера Куленовића успоставио опште метричко правило о изговорним вредностима јатовског ије у српском ијекавском силабичко-тонском песништву. У другом метричком раду он је, уз претходне естетичке анализе четирију Ногових песама (које спадају међу његова најбоља лирска остварења), открио да су оне, као и још десетак њих, испеване у једном оригиналном четрнаестерачком стиху, то јест у стиху који чине удвојени јампски седмерци.