Pri samom kraju romana postoji jedan herojski obrt. Naša autorka nam dočarava tu izuzetno dramatičnu situaciju sugestivno a u isti mah nepretenciozno i minimalistički funkcionalno. Mislim da neću preterati ako ovo rešenje označim kao jedan od autorkinih najviših pripovednih domašaja. Minimum reči i u ovom slučaju se pokazuje kao plodotvorniji od ma kakve raspričanosti, a već spominanja depatetizacija efektnijom od pompeznog razglabanja. Dramatika situacije nije izbrisana već stišana; sve što je imalo i trebalo da se kaže zbijeno je u nutrinu situacije i jezika. Strašno je izjednačeno sa običnim, a u stvari, iznutra povišeno. Nema, dakle, nikakvog suviška; tek jedna situacija zbijena u jedan do dva iskaza. Početak i kraj, ali i sve ono što je između ta dva čvorišta romaneskne priče splela i uverljivo ispripovedala Natalija Parezanović potvrđuje vrednosti njene proze i preporučuju je čitaocima – kako mlađim, tako i onim starijim, svima koji su skloni nedogmatičnim a narativno verodostojnim osvrtima na ovim romanom obuhvaćen isečak minulog vremena i izmaštana zbivanja.
Srba Ignjatović
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.