Tito – kratki kurs

O Titu je napisano mnogo radova, žanrovski najrazličitijih, počev od publicističkih pa do umetničkih. U njima često srećemo ekstremna i međusobno suprotstavljena gledišta. Jedni na nivou gole i uglavnom neukusne apologije veličaju Titovu „nepogrešivost“ I gotovo mesijansku predodredenost, dok ga drugi „raskrinkavaju“ povodeći se ideološkom netrpeljivošću, ličnim razlozima i animoznošću ili dnevnopolitičkim potrebama, a retko kada naučnim kriterijumom objektivnosti. Markantne istorijske ličnosti u koje se Tito nesumnjivo ubraja, ne smeju se analizirati parcijalno i sa predumišljajem. Ova oprečna gledišta navodimo kao ilustraciju velike neujednačenosti u ocenjivanju Titove istorijske uloge. O tom pitanju u naučnim krugovima još nije postignut konsenzus. Medu običnim narodom različitost u mišljenjima nije ništa manje izražena. Ocene se kreću u širokim amplitudama, od toga da je njegova epoha „zlatno doba“, pa sve do stava da je Titov model Jugoslavije generator svih kasnijih tragičnih događaja na ovim, istorijski trusnim prostorima. Uprkos tome što je malo saglasnosti o progresivnom, odnosno regresivnom karakteru Titove vladavine, malo ko mu je osporio natprosečni politički talenat i izrazite liderske sposobnosti. Činili su to i njegovi politički oponenti. Prema recima Milovana Đilasa, čoveka koji je Tita veoma dobro poznavao, „Josip Broz Tito je ličnost bez ikakvih talenata, sem jednog – političkog talenta“.

Ali, to je jedna od retkih tački saglasnosti kada je o Titu reč.