Pitaj Tatu

Doktor Jan Nedoma nedavno je preminuo, ostavivši za sobom troje odrasle dece i sedamdesetogodišnju udovicu. Emil, Hans i Katarina pokušavaju da se izbore sa ličnim problemima i turobnom svakodnevicom koja ih je zadesila nakon očeve smrti. Uskoro počinju da primaju neobična pisma od očevog starog prijatelja u kojima se tvrdi da je Jan Nedoma bio zločinac jer je dopustio sebi da izigrava Boga – odlučujući po sopstvenom nahođenju koji će pacijenti imati pravo na život, a koji ne. Ta pisma, uznemirujući snovi, sećanja na događaje iz detinjstva nateraće junake ovog snolikog romana da se duboko preispitaju i prisete nekih detalja iz očevog života iz sasvim drugačije perspektive. Tako će isplivati na površinu da je duh ere komunističkog režima u Češkoj još uvek prisutan.

Balaban piše smirenim, poetskim jezikom o potrazi za identitetom, prolaznoj mladosti, suočavanju s gubitkom ljudi koje volimo... A kada padne noć i sve skrivene uspomene i misli pokuljaju iz čoveka, svako od nas se može prepoznati u sceni buđenja Marije Nedomove, kada nakon smrti muža shvati da to što se pomaklo nije ni slepić ni šarka, već okrutna misao koja joj sada u noći kida dragocen san. Ta okrutna misao kao da sažima sav životni bol koji možemo osetiti tokom svoga veka, ali upravo ona u jednom trenutku postaje pokretačka snaga koja će nam pomoći da se nosimo sa najtežim životnim iskušenjima i nastavimo dalje.