Zvaću policiju

Irvin Jalom je američki psihijatar, profesor psihijatrije na Stenford Univerzitetu koji pored stručne litrature piše i objavljuje priče iz svoje psihijatrijske prakse, a još interesantnije, napisao je i dva romana u kojima spaja filozofiju, psihologiju, pa i istoriju i tako gradi romaneskni svet i priču koja ima napet zaplet a donosi filozofsko i psihološko saznavanje i razotkrivanje.

To su romani Kad je Niče plakao i Lečenje Šopenhauerom, od kojih prvi već uveliko ima status kultnog romana. Nova knjiga Zvaću policiju je priča dokumentarnog predloška. Irvin Jalom prenosi ispovest svog prijatelja i kolege, kardiohirurga Roberta B. koji podstaknut nedavnim događajem na aerodromu u Venecueli gde je za dlaku izbegnuo da bude kidnapovan i da mu se izgubi svaki trag, počinje da oslobađa neke delove svoje duše i svoga srca koje je više od pedeset godina držao zatvorenim u sebi, trudeći se zapravo da ih potisne. Ta ispovest i to sećanje odvodi ga u vreme njegovog detinjstva i rane mladosti kada je živeo kao Jevrejin s lažnim ispravama u nacističkoj Budimpešti izlažući se riskantnim poduhvatima sabotaže i diverzije fašističkih snaga.

Pored toga što je situacija u kojoj se on našao u jednoj prilici reprezentativna u akcionom smislu i čini malu dramu intelektualne borbe za opstanak, ona je važna i u psihološkom smislu jer pokazuje različite načine dijaloga svesnog i nesvesnog dela ličnosti, mehanizama psihološke supstitucije, potom potiskivanja i ponovnog prepoznavanja potisnutog nakon mnogo godina.

Ne manje važno, ova knjižica je i jedan minjon o prijateljstvu, bliskosti, poverenju, otvaranju, ali i još jedno svedočanstvo o holokaustu.