Zmijski zagrljaj

Pred čitaocima, za nepunih deset godina, tri su knjige proze Nenada Necića – romansijerski uobličene, delimično podređene kontroverznim pojavama, ovde i u svetu – pronicanjem modernim pripovedanjem u nekoliko vidova realnosti, zavisno od svoje autorske odgovornosti, koliko i od iskaza pripisanih literarnim junacima. Kao i Necićevi prethodni romani, tako i roman Zmijski zagrljaj ima uporište u životu manje urbanizovane sredine, u unutrašnjosti Srbije. Tu se, pored života, nazire i nešto zatajno, bez čijeg uticaja, posebno usponi i padovi pojedinaca, ne bi zadobili univerzalnija značenja, a samim tim i motivsku opravdanost oslikavanjem određenih likova, na svakidašnjoj pozornici u neprestanom nadmetanju istina i licemerja. Svakako autor širi mapu njihovog prisustva na različitim mestima, gde su, sticajem okolnosti, nalazili izvesne odgovore na mnoge egzistencijalne zapitanosti, recimo: Na trgu Svetog Marka u Veneciji, na Bosforu u Istanbulu, Beogradu, Havani; odnosno, svuda tragom čuvenog Ernesta Če Gevare.