Zima

„Sofija živi na selu i pozvala je sina Artura i njegovu devojku Šarlot na Božić. Ali kako se vreme posete bliži, tako se i majčin i sinovljev život komplikuju. Sofija je život provela kao racionalna, praktična žena, vlasnica profitabilne firme, samohrana majka, žena koja se u britanskom konzervativnom sistemu vrednosti osećala kao svoja na svome. Problemi počinju kada u banci, neposredno pred Božić, ne uspe da podigne novac neophodan za pripremanje večere. Artur se bavi pomalo bizarnim poslom, onlajn lovi ljude koji nisu prijavili upotrebu tuđeg dela u svom delu, ma koliko minimalna ta upotreba bila. „Žrtve“ prijavljuje firmi pomalo vojničkog naziva SA4A, s kojom komunicira samo automatskim mejlovima. Ali Artur je i autor bloga Art u prirodi, gde pokušava, naravno takođe onlajn, da ukaže da se veza s prirodom mora povratiti i učvrstiti. Neposredno pred polazak kod majke, Šarlot ostavlja Artura i on joj u panici pronalazi zamenu, izvesnu Luks, devojku koju sreće u biblioteci, i plaća joj hiljadu funti da glumi Šarlot. Božiću će se, slučajem nesrećnih okolnosti, pridružiti i Sofijina rođena sestra, Artova tetka Ajris, aktivistkinja i borkinja za ljudska prava. Takav Božić, s praznim frižiderom i nezvanim gošćama, otkriće mnoge tajne ove porodice, i postaviti na sto neizbežno pitanje – koliko je sagledavanje sopstvenog života doprinelo ili oduzelo dobroti celog čovečanstva.

Zima je deo književnog kvarteta Ali Smit koji čine četiri zasebna a ipak isprepletena romana, slično godišnjim dobima. Reč je o svojevrsnom književnom eksperimentu, Ali Smit je u romanima, između ostalog, opisivala globalno važne događaje koji su se odvijali tokom pisanja. Romani se bave ključnim pitanjima modernog društva – koliko politika utiče na naše živote a koliko mi na politiku, koliko je digitalni život promenio naš jezik i poimanje stvarnosti, i sluša li sadašnjost prošlost.

Njujorška javna biblioteka proglasila je ovaj roman knjigom godine.

„Malo je pisaca na svetu čija je proza toliko neobična i primamljiva.“
Njujork tajms

„Zima punim sjajem zasija onda kada vesti izblede i stope se sa skorašnjom i drevnom istorijom, podsećajući nas da je sve ciklično.“
Obzerver

„Proza Ali Smit – taj zaštitni znak nestašne duhovitosti i igre reči – radosni je podsetnik na najosnovnije, elementarne užitke čitanja. . . Zima je priznanje moći koju priče imaju. Prožeta je preko potrebnim humorom, srećom i nadom.“
Indipendet“