Zemlja-vazduh-nebo

Zemlja-Vazduh-Nebo Germana Sadulajeva je svojevrsna slika današnjeg ljudskog života, čija nit neprekidnog postojanja iz starostavnih vremena seže do savremenih događaja; u ovom slučaju (pri)kazuje priču o zaboravljenoj duši, ili o dušama koje naseljavaju ljudsko telo i nisu smrtne.

Večnost, ovaploćena u toj seobi duša, u dušama koje povremeno menjaju svoje privre¬meno stanište – neobična je ideja savršenog univerzuma u kome vlada harmonija, samo što se čovek bori sa svojom nesposob¬nošću da je dokuči. U potrazi za harmonijom, većinom ide pogrešnim putem. Pa ipak, poneko i dođe do nje. Otuda i neobičan završetak ovog meta-romana – junak, posle višekratnih reinkarnacija u ljude, pretvara se u lelujanje, tanano treperenje, u talas toplog vazduha i, najzad, u muziku. Na kraju romana sećamo se Pitagore i čujemo muziku sfera.