Zaboravljena gora – Mitska bića drevnog Balkana

Dobitnik nagrade Evropske akademije za kulturu i književnost Orfejeva lira

Uži izbor za nagradu Miroslavljevo jevanđelje

Svet i dalje juri za istim mitovima. Svaka naredna epska knjiga ili fantazijski film donose stvorenja i sadržaje nalik prethodnim. Osluškivali smo i činili bliskim tuđe legende, uživali u bajkovitim romanima dalekih predela a  pri tom zaboravljali svoje. Jednog tihog jula Zaboravljena gora – Mitska bića drevnog Balkana je glasno zapevala valgorsku pesmu o povratku Starpanje, Kletnika, Šaptača, Jauda, Zagrivuka, Gilzvita, Uzsrda, Svaroga…

Pesmu o polubogovima, o malim i velikim demonima, sitnim dušama i svetlim umova. Od tog dana magija i vede naših praotaca pletu neku novu maštu. Pred vama je knjiga koja je pobedila učmalost, donela osveženje, odnela nagrade, formirala domaću epsku fantastiku i podarila priče za sve generacije.    

„Misli tako povezane, sa teksturama drevnosti čine da se čovjek osjeća kao da je ponovo dijete, plašeći se i nestrpljivo iščekujući šta će se desiti, ne na sledećoj stranici, već u sledećem redu. Kad sam stigla do Valgora srce mi se stezalo u grudima, a kad sam okončala čitanje o demonskom vuku – Zagrivuku, zaplakala sam. Pitala sam se, kud mi nestade onaj strah od tako strašnog bića sa Vučja, a kako priča o njegovom nastanku uopšte i nađe put do moje samilosti i suza. Ali, jeste! I ne samo ona! Već svaka od priča postade dio nove svjesnosti o mitološkom zaveštanju Balkana. A nisam ni imala pojma da postoji. Nikada, ništa nalik ovome nisam pročitala.“ Svetlana Kovačević Blažić, profesor književnosti i prevodilac