Vita sexualis

Ono što izbija u prvi plan kad se predstavlja Ogai – istorijska fikcija i realistične skice života u tranziciji – kao da dodatno utvrđuje uvreženu sliku „velikog intelektualca“; on je velik, ali i nepristupačan. Tim se više Vita sexualis izdvaja iz njegovog opusa. Naizgled erotski roman, okarakterisan je kao „znak da je Ogai konačno sišao s uma“ i zabranjen od strane vlasti po objavljivanju. I dan-danas je među istraživačima japanske književnosti ovo delo obavijeno neprijatnom tišinom.

Šta je Vita sexualis (lat. seksualni život)? Ogai, čini se, nije imao nameru da skandalizuje čitaoca. Upravo suprotno – protagonista nam na samom početku romana saopštava da njegova „seksualna istorija“ ima obrazovno-vaspitnu ulogu. Ona nastoji da ne pripada „pornografiji“ i „erotskim pričama“, koje Šizuka uzima za „neozbiljne knjige“.

Iako je zbog tematike zabranjen tri nedelje nakon objavljivanja, Vita sexualis je mnogo više od erotskog romana. Narator, profesor filozofije, bori se sa pitanjima seksualne želje, seksualnog vaspitanja i pravog mesta senzualnosti. On priča priču o sopstvenom putovanju u seksualnu svest, koje traje petnaest godina, od njegovog prvog izlaganja erotskim drvorezima u dobi od šest godina, do njegovog prvog fizičkog odgovora na ženu i njegovog konačnog susreta sa profesionalnom kurtizanom. Osim što je dirljiva priča o punoletstvu jednog dečaka, Vita sexualis je takođe važan zapis o moralnim borbama Japana tokom kulturnih preokreta poslednjih godina Meiđi ere.