Viljem Šekspir

Nakon dolaska Napoleona III na vlast, Viktor Igo je sa svojom porodicom 1864. proteran iz Francuske. Skoro dve decenije egzila provešće najpre na Džerziju, a zatim na Garnezeu, engleskim ostrvima u Lamanšu. Godine izgnanstva Igoov mlađi sin Fransoa iskoristio je da prevede celokupna Šekspirova dela na francuski jezik, dok je Viktor Igo, pored ostalog, napisao i ovu vanrednu knjigu, koja nije samo posveta Vilijamu Šekspiru već i pohvala individualizmu i neponovljivom i jedinstvenom ljudskom geniju. Ta pohvala nije lišena pesimizma pred nastupajućom epohom, što Igovog Šekspira čini i danas aktuelnim. “Čovek koji ne razmišlja, živi u slepilu. Čovek koji razmišlja, živi u mraku. Naš jedini izbor je crno…”, kaže na jednom mestu Igo. O sopstvenim motivima da napiše ovu knjigu i posveti je “okeanu Šekspir” kaže: “Svako ima svoj način. Što se mene tiče, koji ovde govorim, ja se svemu divim kao lud. Zato sam napisao ovu knjigu. Diviti se. Biti oduševljen. Učinilo mi se da nije loše u ovom našem stoleću dati jedan tako dobar primer gluposti.” Otud Kolja Mićević u pogovoru ove knjige uzvikuje: “Viktor Igo, učitelj ponašanja u prelomnim istorijskim trenucima!”