U procepu

„Štiva o narkomaniji uglavnom se mogu podeliti u dve vrste. U prvoj su autobiografska svedočenja ili fikcije ispisane iz prvog lica. Drugu vrstu čine priručnici koji govore o opasnostima konzumiranja droge i pitanje je kome su namenjeni. Možda majkama. U knjizi pred nama ključni su likovi dvojice sitnih narkomana i još sitnijih dilera, ali tu priču saznajemo iz ugla njihove majke. Pomenom beogradskih naselja, kao i čuvenih domaćih zatvora, priča je snažno obojena lokalnim tonom, kome doprinose i prostori u kojima se, najčešće u dijalozima, odigrava. Uvek u stanu – po sobama, kuhinji, ulazu, ispred zgrade, i u zatvoru – na prijavnici, pretresu, u sobi za posete. Novela U procepu svoju jačinu gradi ne na tome što će se čitalac identifikovati s dečacima, zatim mladićima, koji su u društvu kojim su bili okruženi – od Dorćola, preko Banjice do Miljakovca, kao i u porodičnom krugu, gde je očeva strana bila sklona nasilju i prestupu – logično stigli gde jesu, iza rešetaka, već na snažnom osećaju tuge majki. Onih majki koje će sve učiniti da pomognu svome detetu, večno rastrzane između stroge kontrole i beskrajne ljubavi, čitavog života se klackajući od sumnje ka strahu, od pretnje ka mirenju, sve do halucinacija i, naposletku, sopstvene bolesti.“
– Tamara Mitrović

Biografija autorke: Zorica Šipka je rođena 1950. u Beogradu. Završila je Srednju dizajnersku školu, a diplomirala je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Diplomski rad, posvećen životu i delu Pere J. Popovića, objavljen je u Zborniku za likovne umetnosti u Novom Sadu. Radila je na katedri za Istoriju umetnosti beogradskog Filozofskog fakulteta kao sekretar odeljenja. Objavila je romane Mnogo ljubavi i jedna smrt na Banjici (2019) i trilogiju Bol uspomena (2023).