Etore Majorana mi je „pao s neba“ kada sam započinjao studije fizike. A on sam je najdublja protivrečnost koja je ikada bila pred onim što se obično smatra običnim među fizičarima. On je čista jedinstvenost koja je iskrsla 1920-ih godina, u trenutku kada je fizika upravo izvršila kvantnu revoluciju otkrivanjem atoma.
Rođen 1906. godine, Majorana je bio blistav teoretičar. Njegovi radovi na atomu i nuklearnim interakcijama obeležili su epohu. Objavio je 1937. godine vizionarski rad u kojem razmatra postojanje čestice nove vrste, koja bi mogla da reši veliku enigmu tamne materije.
Taj vižljasti mladi čovek, vatrenih crnih očiju, smatran je genijem Galilejevog kova. Ali takva obdarenost ima i svoju drugu stranu: Majorana nije umeo da živi među ljudima, da bi ga na kraju i odneo pesimistični nemir njegove duše. U trideset prvoj godini života, odlučio je da nestane i to je najavio. Jedne martovske noći 1938. godine, ukrcao se na brod Napulj–Palermo i nestao.
Etjen Klajn je krenuo tragom te komete u Katanu, Rim, Napulj i Palermo. Susreo se sa članovima familije Majorana, pretražio arhive, analizirao radove, s potajnom nadom da će taj romaneskni naučnik napokon prestati da nam izmiče.
Fizičar, doktor filozofije o naukama, Etjen Klajn je na čelu Istraživačke laboratorije gde se proučavaju nauke o materiji, u okviru CEA (Le Commissariat à l’énergie atomique et aux énergies alternatives).
Recenzije
Obriši filtereJoš nema komentara.