U muškoj zemlji

„Bilo je to 1979. godine, i svugde je bilo sunce. Tripoli je ležaoblistav i nepomičan pod njim.“
Devetogodišnji Sulejman upravo se probudio u svetu većemod onog koji su doskora činile samo igre na vrelompločniku ispred njegove kuće i izvan roditeljskog okrilja punogljubavi. On postaje „glava porodice“ kad god njegovotac odlazi poslom na put. U tim očevim dugim zabrinjavajućimodsustvima, Sulejman traži utočište u majci, koja muu svojim, njemu nerazumljivim, noćnim potonućima poveravatajnu priču svog detinjstva u muškoj zemlji… Ali jednom,dok je verovao da je otac bio na takvom jednom poslovnomputovanju, on ga ugleda na gradskom trgu i prepoznaga iza tamnih naočara za sunce. I odjednom taj velikisvet postane zastrašujuće mesto, u kome roditelji lažu a svapitanja ostaju bez odgovora… A kako laži i strahovi postajusve veći, čini se da kao da će se zidovi Sulejmanovog domaslomiti zatrpavajući i njega i sve njihove tajne pod sobom.Izuzetno sugestivan portret jedne porodice, roman Umuškoj zemlji istovremeno je i svedočanstvo i literatura. Onje krajnje okrutan prema promašajima tuđeg i sopstvenog života.Tužan je i hrabar, nemilosrdan i nežan, muški i ženski.To je priča o promašenom pokušaju izbeglištva i započinjanjaživota „iz početka“, priča o besmislenoj okrutnosti i pričao samoći i nemogućnosti da se živi tamo gde bi čovek trebaloda je kod kuće.