Ti si branila ljubav

Knjiga koja se čita u jednom dahu. U njen ritam se sklizne lagano, lepršavo, sa osećajem kao da ste zaplivali rekom čija vas je struja blago povukla i lagano, prijatno ljuljuškajući, ponela svojim tokovima. Obuzeti tom prijatnošću, gotovo da i ne primetite da vas je ta struja odvukla u dubine gde se susrećete sa riznicom životnih istina, predstavljenih na jedan nov, originalan, često i duhovit način. Autorka majstorski dozira odnos iznošenja unutrašnjih stanja i misli sa opisima spoljnih događaja i dijaloga, vešto praveći spoj prošlosti i sadašnjosti. Dramatičnost i intenzitet kojim je prožeto njeno dožvljavanje emocija, događaja, susreta i uvida ni u jednom momentu ne opterećuje niti ostavlja utisak težine- bukvalno ronite kroz njene dubine. Slike iz snova, prošlosti, budnog maštanja u sadašnjosti… Kao da se sve to događa u nekom momentu bezvremenosti, prostoru koji nije ni java ni san. Njeno intimno unutrašnje prostranstvo je baršunasto, neopipljivo i maglovito, ali krajnje realno i postojano. Konciznim, jasnim i odsečnim, ali i duboko poetskim tonom, ona nam pruža uvid u surovu realnost površnosti muško-ženskih odnosa, jasno definišući šta ljubav jeste, šta nije i šta je to što sputava ljude da budu srećni i ispunjeni. Ona sama kaže: « Iskrenost daruje jasnu vidovitost », te nam crno na belo, bez okolišenja, iznosi istine o smislu i besmislu ljudskih odnosa koje su nam, zapravo, uvek i bile tu- ispred nas, čekajući da ih vidimo i prihvatimo.